Jedan dan u životu Borivoja Šurdilovića
By zozon blog - November 24, 2016
Podrska nam je bitna, zato podelite ovaj tekst sa vasim prijateljima.
Čitao sam Karvera sinoć
da bi lakše zaspao
i nisam mogao da se otmem utisku
da su od mene srećniji
oženjeni sredovečni muškarci
kojima trebaju suze
i glupave devojčice koje misle da znaju kako se plače
kada se krišom vole po haustorima.
Ostavio sam Karvera po strani
i počeo da čitam Bodlera
ali tada sam shvatio
da su od mene srećnije
čak i devojke
koje po prvi put jebe neko koga ne vole.
Kada sam video da mi ni Karver,
ni Bodler ne odgovaraju
počeo sam da listam sabrana dela Crnjanskog
ali i on mi je naveo bar još deset ljudi
koji sada leže pored nekoga
ko ih ništa ne razume
sa osmehom na licu.
Prevrtao sam tako po mojim knjigama
u potrazi za srećom
sve do ranog jutra
i na kraju ustao iz kreveta
i otišao po cigarete.
Na putu do trafike
sreo sam dečaka
koji mi je tražio neki dinar
kako bi kupio hleb,
a ja sam,
kao i većina ljudi,
slegao ramenima,
i pokazao mu prazne džepove.
Kako sam odlazio,
dobacio mi je
da i nije očekivao više
od čoveka koji je
tri puta pokušao da se ubije.
Bio sam jako umoran
i možda mi se dečak pričinio,
ali to ne menja činjenicu
da je bio u pravu
kada je rekao
da o životu ne znam ništa,
tako da sam sada,
pored svih ostalih dugova,
imao dug i prema njemu.
Ušao sam u kuću odlučan
da spalim sve svoje knjige
i prikupim svu sitninu rasutu po ćoškovima
ali su baš u tom trenutku
pustili EKV na radiju
pa sam umesto toga samo seo i zapalio cigaretu.
Ustao sam oko podneva,
ukočen od spavanja
na stolici,
složio sve svoje knjige,
sitninu sklonio sa strane
za put na more
i uz kafu napisao pet loših
i jednu dobru pesmu.
Mislim da večeras neću imati problema sa nesanicom.
.jpg)
0 коментара