Marginalna umetnost (franc. Art brut, engl. Outsider Art) je naziv za umetnička dela koja su nastala u krugovima psihički obolelih ili drugih ličnosti sa društvenih margina, a van zvaničnih umetničkih institucija.

Ovaj izraz je prvi pomenuo francuski umetnik Žan Dibife. U anglosaksnoskoj kulturi taj pojam obuhvata samouke i naivne umetnike.

Doktor Valter Morgentaler je 1921. objavio delo „Psihički bolesnik kao umetnik“ (Ein Geisteskranker als Künstler). Ovo delo se baziralo na slučaju Adolfa Velflija, psihotičnog bolesnika koga je lečio. Velfli se spontano opredelio za crtanje i stvorio 45 tomova crteža kojima je opisao svoju životnu priču. Ovo delo ima 25.000 stranica, 1.600 ilustracija i 1.500 kolaža.

Žan Dibife je inspirisan ovom knjigom počeo da sakuplja umetnička dela psihički obolelih. Njegova zbirka nosi ime „Kolekcija sirove umetnosti“ (Collection de l'Art brut) i danas se nalazi u Lozani. Kasnije mu se u sakupljanju pridružio Andre Breton. Dibife je smatrao da dominantna kultura guši svaki nov prodor u umetnosti, i da je tako lišava energije. Rezultat je gušenje umetničkog izraza. Sirova umetnost je njegovo rešenje ovog problema. Samo ona je imuna na uticaje kulture i ne može biti asimilirana, jer sami umetnici ne mogu ili ne žele da se asimiluju.

Ovakva shvatanja su početkom 20. veka dovela do nastanka alternativnih umetničkih pokreta: kubizma, dadaizma, konstuktivizma, i futurizma. Svi oni su težili da se drastično distanciraju od tradicionalne umetnosti.Marsel Dišan je tako favorizovao slučajnost u umetnosti, a Pablo Pikaso je tražio inspiraciju u umetnosti primitivnih društava i dečjim crtežima.