Podrska nam je bitna, zato podelite ovaj tekst sa vasim prijateljima. Zozon blog
Alan Yentob putuje svetom da otkrije zašto takozvani "Outsider Art" je otišao od toga da je jedan od najvećih umetničkih oblika sa kraja 20. veka, i jedan od najvažnijih 21. veka. "Nakon velikog uspeha u Veneciji, Londonu i Parizu, zaintresovanost za marginalnu umetnost nikada nije bila veća. Ali šta je tačno to? Kako ćemo ga definisati? A ko su njeni gurui i vodećih svetla? Alan Yentob istražuje ovo i jos mnoge zadivljujuće stvari vezane za čarobni alternativni svemir marginalizovane umetnosti."
Marginalna umetnost (franc. Art brut, engl. Outsider Art) je naziv za umetnička dela koja su nastala u krugovima psihički obolelih ili drugih ličnosti sa društvenih margina, a van zvaničnih umetničkih institucija.
Ovaj izraz je prvi pomenuo francuski umetnik Žan Dibife. U anglosaksnoskoj kulturi taj pojam obuhvata samouke i naivne umetnike.
Doktor Valter Morgentaler je 1921. objavio delo „Psihički bolesnik kao umetnik“ (Ein Geisteskranker als Künstler). Ovo delo se baziralo na slučaju Adolfa Velflija, psihotičnog bolesnika koga je lečio. Velfli se spontano opredelio za crtanje i stvorio 45 tomova crteža kojima je opisao svoju životnu priču. Ovo delo ima 25.000 stranica, 1.600 ilustracija i 1.500 kolaža.
Žan Dibife je inspirisan ovom knjigom počeo da sakuplja umetnička dela psihički obolelih. Njegova zbirka nosi ime „Kolekcija sirove umetnosti“ (Collection de l'Art brut) i danas se nalazi u Lozani. Kasnije mu se u sakupljanju pridružio Andre Breton. Dibife je smatrao da dominantna kultura guši svaki nov prodor u umetnosti, i da je tako lišava energije. Rezultat je gušenje umetničkog izraza. Sirova umetnost je njegovo rešenje ovog problema. Samo ona je imuna na uticaje kulture i ne može biti asimilirana, jer sami umetnici ne mogu ili ne žele da se asimiluju.
0 коментара