Bitne tačke diskusije:

Koji su problemi žene u društvu, uzroci i posledice? Problem se produbljuje kroz čitavu istoriju, period odrastanja, loša iskustva, koliko žene kao individue, toliko i uopšte njene uloge, pozicije u / prema društvu. Gde se danas mnoge odgovornosti ( potencijali ) odbacuju. Kao odgovornost za formiranje i oblikovanje, kako jednog zivota, tako i cele vrste. Ima li žena takvu ulogu i koje su njene odgovornosti?

Koji uzroci dovode ženu do potrebe da prestane to da bude? Najčešći uzroci mogu biti  problemi koje vuče iz rane mladosti, loša iskustva: sa ocem, partenrom, prijateljem, zlostavljanje bilo psihičko ili fizičko, težak položaj majke ili neke druge žene u njenoj okolini, klasno pitanje. Uticaj kultura, izmedju ostalih, agresivan uticaj medija koji plasiraju ženu najmanje kao domaćicu, a najviše kao napuderisanu marketing lutkicu, gde se sve svodi na robu slobodnog tržišta kapitalističkog društva, što se najviše vidi kroz popularne serije, emisije, novokomponovanu muziku.... Tako i supkulture koja sa sobom povede i ljude bez tih („loših“) podloga, pa se eto tako, samo stava radi, trenda radi, mrznje radi, potrage za indetitetom, zbog raznih kompleksa i frustracija (kompleks više, tj. niže vrednosti u odnosu domaćica / poslovna žena, gde se jedna smatra uspešnom, a druga  manje vrednom iako sa više odgovornosti i učinka...), prihvate nekih fanatički zatvorenih principa u tvrdnji da su to načela slobodne žene.

Da li upravo to dovodi do potrebe da želi da se izjednači sa mušakrcem, prvenstveno pravno?

Želi ravnopravnost sa muskarcem, koja u savremenom društvu prelazi granice borbe za jednaka prava, što su i osnovna ljudska, prava garantovana rođenjem. Počinje da se takmiči sa njim i u poslovima za koje nema genetske / biološke predispozicije. Dokazuje se,  gubeći ženstvenost, da može u svemu da mu parira i da bude ta koja vodi, a ne koju će voditi i kada to možda priželjkuje ili jednostavno ima takve potrebe.

Želi da bude ne samo jednako tretirana, već jednaka muškarcu. Šta je dovodi do takve pozicije? Po mišljenju mnogih, sve češća potreba žena prevazilazi borbu za prava, za koja su se žene u početku delom i borile, i prerasta u potrebu da se odrekne onih najvažnijih uloga i odgovornosti koje ona ima prema, i u društvu. Da li su te odgovornosti prema društvu date rodjenjem ili su joj one kroz istoriju prepisivane? Koje su ugrožene potrebe žena danas?   Medjutim, i ta borba za jednaka prava bez razumevanja različitosti dovodi do promene u odnosima, kao i u zakonima država gde žena gubi povlašćen položaj (trudničko bolovanje, izjednačavanje granica za odlazak u penziju...).

Globalan problem pitanja žena sa njihovim pravima, i njegov manifest na socijalno, ekonomsko, političko, pravno društvo, koji dovodi do menjanja ličnosti one žene majke kao najbitnijeg faktora u produžetku vrste i postojanja. ( Da li se to grubo i nestručno može nazvati poremećaj ličnosti i evolucijski ćorsokak? ) Da li se ženi nameće izbor? I zašto je njen izbor sve češće primorava da se odrekne majčinstva i braka? Koja je tu uloga i krivica muškarca u stvaranju takvog, nepovoljnog, društva? Otkud potreba i čega se još žena odriče u težnji ka samostalnsoti? Da li je to samo klasno, tj. pitanje socijalnog statusa?

Da li te negatvinosti ili prevelike odgovornosti i celo životno iskustvo dovode do toga da ona odbacuje svoju pređašnju ulogu u društvu? Mozda time, odbacivanjem te uloge, ona dobija kontrolu (koju cesto misli da tokom istorije nije imala) i znajući da sada „postoji“ sloboda izbora i oko odricanja te odgovornisti, onemogućena okolnostima koje nameće novi svetski poredak da se posveti produzavanju vrste, stice utisak kontrole nad svojim zivotom, i time se ta sloboda i zloupotrebljava. Da li se, i zašto, žena oslobađa ropstva odgovornostima? Šta primorava ženu da se odrekne mnogih odgovornosti? Ženu menjaju uslovi, pa u zavisnosti od toga želi nešto više, juri karijeru, često nezadovoljna sobom, nadmeće se, ona je ta koja osvaja, a ne koju osvajaju, postaje sponzorusa, starleta i uzima druge uloge koje joj nužno nameću da kroz život ide „sama“. Da li je muškarac glavni razlog te kuluminacije negativnosti i njene želje da se dokaže da su isti?

Takođe, sve se češće susrećemo i sa krajnostima gde posledice problema koji je pritiskaju dovode i do promena kao što su „fanatični feminizam“ ( kontriranje i opovrgavanje svega što dolazi od muškraca ili nekoga ko nema isto definisane stavove, bez argumenata i prilike da se o istome vodi diskusija, smatranje svega što je ženska uloga i njene vrline kao nužno zlo, histerija, isflustriransot, a imamo i primere gde se preoblači iz ženskog ruha u muško, skida sve sa sebe što je povezuje sa starim životom, odbacuje tu ženstvenost, sve njene crte, ne želi sebe takvu više da gleda, ne sviđa joj se sopstveni odraz u ogledalu. „Krati kosu, oblači pantalone“ ujedno time pokušava da prekine sa svojim repovima iz prošlosti i postaje „muškarac“. )

Stiče se utisak da žena danas sve češće gubi, odbacije nežnost, majčinstvo kao manu, a ne kao vrlinu, a to je ono što čini njen pložaj povlašćenim, gde ustvari boreći se za ista prava, mnoga i gubi i smanjuje svoje mogućnosti, morajući da se odrekne mnogih stvari ne bi li izgubila u toj utrci, koja nije ravnopravna, već nepravedna.

 Šta je, i šta ima za cilj feminizam 21. veka? Da li se feministkinje bore za bolji položaj žena ili samo feministkinja? Šta žena u borbi za jednaka prava gubi? Koliko se često u praksi pojam jednakosti izjednačava sa pojmom jednaka prava? Da li je, i zašto, ušla u utrku sa muškarcem? Da li je ta utrka ravnopravna ili nepravedna? Ima li u tom odnosu razumevanja i empatije? Da li je to borba žene protiv muškarca ili za ženu? Koji su vidovi borbe i frontovi feminističkih pokreta danas? Kakva je javna slika feminstkinja, te zašto se feminizam često izjednačava sa lezbejstvom? Iako je feminizam delom nastao kako protivteža šovinizmu, da li isto tako danas imamo problem sa fanatičnim feminističkim stavovima i delovanjima, kao i sa šovinistima nekada?

Ovaj tekst nema za cilj da neke od gore navedenih primera uvredi ili prozove, već razume.  Ne poziva one kojima će se svideti, nije reč o tvrdnjama već o zapažanjima i pitanjima.
Ovaj tekst je poziv u borbu protiv ksenofobije razumevanjem ( usavršavanje komunikacije i buđenje svesti ). S obzirom da živimo zajedno u svetu gde je toliko različitih izvora, smatram da treba više da učimo jedni od drugih i jedni o drugima (pogotovo kada su nam ciljevi isti) .
Posle razumevanja dolazimo do neosuđivanja, a tu je problem komunikacije velikim delom rešen. ( kada kažem neosuđivanje, ne mislim na kritičko mišljenje, jer koliko je razumevanje važno, toliko je i kritičko mišljenje korisno )

Smatram da se ovo pitanje ne posmatra sa dovoljno kritike u krugovima kojima je to i jedna od glavinh okupacija, ali i da nije pojedinačan problem, već postaje globalan trend.   Bavljenje ovom tematikom se uglavnom prepisuje napadima desničarskih organizacija, nacionalistima, fašistima, klerofašistima, šovinistima itd. te se u startu i odbacuje bez promatranja i diskusije. Zato u ovaj „projekat“ želim da uključim antropologe, andragoge, psihologe, feministkinje, filozofe, ideologe, teologe, umentike, roditelje... i sve one koji bi imali šta da kažu iz različitih perspektiva i saznanja. Ali, pre svega, one koji bi samo želeli, tj. trebali da čuju i nešto nauče o tome kako se na ova pitanja i tematiku gleda iz ugla stručnjaka u raznim oblastima koje prožima ova tema, korz argumente, stavove ( mišljenja ) i razgovor na temu: Borba za ženu danas.

Više glava bolje misli. 

   KUZ -  Kulturno Umetnička Zadruga – Beograd

N.N.