Ljuba Popovic Moderna galerija Valjevo

By zozon blog - October 26, 2014


U okviru ciklusa jedan autor jedna slika u Modernoj galeriji u Valjevu danas je otvorena izložba Ljube Popovića ,,Tajna na punoj svetlosti''. U prisustvu velikog broja ljubitelja slikarstva našeg majstora, takođe mnogobrojnih kolega i javnih ličnosti iz Beograda izložbu je otvorio književnik Milan Komnenić.
,,Danas se srećemo i stojimo pred jednom slikom ali ona je sasvim dovoljna, jer to nije jedna slika, to je cela izložba. Ovo je duhovna kondenzacija mnogih slika za koje mi i ne slutimo da se na izvestan način nalaze na ovom delu''rekao je Komnenić otvarajući izložbu.
Izložbu prati i katalog sa više kolornih reprodukcija cele slike i detalja ovog velikog dela i Ljubinim intervjuom koji je napravio Alen Vijo.
Paralelno sa ovom izložbom beogradska publika u galeriji ,,Pariski krug'' u EUROCENTRU može da pogleda izložbu deset slika Ljube Popovića. Medju izloženim delima je i slika ,,Soba u Firenci'' koja do sada nije izlagana u Srbiji.

Biografija umetnika:
Ljuba Popović rođen je 14.10.1934.godine u Tuzli (Jugoslavija). Osnovnu školu i gimnaziju završio u Valjevu.Studirao na Akademiji primenjenih umetnosti i Likovnoj akademiji u Beogradu.
Nakon prvog dvonedeljnog boravka u Parizu, posvećenog najvećim delom posetama Luvru, učestvuje u nekoliko grupnih izložbi u Beogradu (Novi oblici nadrealizma i relacionizam, San i 
mašta...). Godine 1963. nastanjuje se definitivno u Parizu. Upoznaje Renea de Solijea, koji se odmah interesuje za njegovo delo i između njih dvojice rađa se prijateljstvo zasnovano na uzajamnom poštovanju.
U Pariz je stigao previše kasno da bi upoznao Bretona, a s obzirom na to da je po prirodi i inače nezavisnog duha, nikad nije pripadao grupi nadrealista. Uprkos tome, o njegovom delu pisali su Alen Boske, Alen Žufroa, Andre Pjer de Mandijarg i Patrik Valdberg, a kasnije i mnogi drugi autori, među kojima Etijambl, Žan-Klarans Lamber, Žil Nere, Gustav Rene Hoke, Žan-Kristof Baji, Žan-Luj Ferije, Izor de Sen Pjer, An Tronš, Saran Aleksandrijan, Mišel Elenberger...
Ljubino slikarstvo, okvalifikovano vrlo često i olako kao ,,fantastično'', podrobnijom analizom otkriva svu svoju složenost i dubinu. Slike su ispunjene čudesnim, nestvarnim bićima, očima što vas posmatraju iz prikrajka, vampirušama i androidima koji borave u isprepletanom mnoštvu neobičnih predmeta, rastinja i arhitekture. Ovo umnožavanje i nagomilavanje formi u suštini je vrlo pažljivo organizovano, građeno često oko stabilnih geometrijskih struktura. Boje, složene sa smelošću i suptilnošću, ukazuju na vrhunsko poznavanje slikarskog umeća. Sve skupa otkriva čoveka široke kulture, istančanog poznavaoca, kako istorije slikarstva, tako i istorije civilizacije uopšte.
Odbija zvanične nagrade, medju kojima i francuski orden Legije časti, za koji ga je svojevremeno predlozio ministar kulture Zak Lang. Vrhunskom pocascu smatra to što mu se slika "Mesečarka" nalazi u najvećoj i najprestiznijoj kolekciji nadrealizma u svetu. Vlasnik kolekcije, Daniel Filipaki, je Ljubu uvrstio uz Dalija De Kirika, Pikasa, Maxa Ernsta i dr., što je izuzetno veliko priznanje.

Né en 1934 à Tuzla (Yougoslavie). Ecole primaire et lycée à Valjevo.
Etudes à Belgrade, à l'Académie des Arts Décoratifs et à l'Académie des Beaux Arts.
Après un premier voyage à Paris de quinze jours, passé en grande partie au Louvre, et différentes expositions de groupe à Belgrade (Nouvelles formes de Surréalisme et le Relationnisme, le Rêve et l'Imagination...) il s'installe définitivement à Paris en 1963. Rencontre René de Solier qui s'intéresse immédiatement à son oeuvre et très rapidement naît entre eux une amitié basée sur une estime réciproque.
Venu trop tard à Paris et d'un esprit trop indépendant, il n'a jamais connu Breton ni appartenu au groupe surréaliste. Son oeuvre est cependant célébré par Alain Bosquet, Alain Jouffroy, André Pieyre de Mandiargues et Patrick Waldberg, ainsi que par nombreux autres écrivains et théoritiens: Etiamble, Jean-Clarence Lambert, Gilles Nerret, Gustave René-Hocke, Jean-Christophe Bailly, Anne Tronche, Saran Alexandrian, Michel Ellenberger...
La peinture de Ljuba est qualifiée trop souvent et de façon très simpliste de "fantastique". Seule une analyse plus fouillée est capable d'en montrer toute la densité et la profondeur. Ses tableaux sont peuplés de personnages chimériques, de ruines, d'yeux qui nous épient, dissimulés dans un amoncellement d'objets indéfinissables et de formes végétales. Mais cette multiplication de formes est soigneusement organisée et souvent construite autour de structures géométriques stables. Les couleurs juxtaposées avec hardiesse et minutie procèdent d'une extraordinaire maîtrise du métier. Cette oeuvre révèle un artiste de grande culture, fin connaisseur du patrimoine artistique et de l'histoire des civilisations.

  • Share:

You Might Also Like

0 коментара